Koliko smo jaki.

Nedavno sam pogledao Aviatora. FIlm o čovjeku koj ima milion jedan loš trip. Koj osim toga sve mora da prebroji složi poređa i kojem mozak počne s vremena na vrijeme da preskače. Okružen brojnim beskompromisnim ljudskim đubretom i zapetljan u svoje vlastite fobije. Često tako pogledam neki film i sjećanje na njega mi brzo izvjetri iz glave. Toliko brzo da obično jedan film obriše drugi. No sa ovim nije tako. Ostadoh da se divim i dan danas pokušavam zamisliti kako je to kad se boriš u isto vrijeme sam sa sobom i sa najgorim neprijateljima.  Bio istinit ili ne vrijedi kao oblik pojašnjenja snage vlastite volje.
Jednom kad sam bio klinac starci su odavno bili razvedeni. Stari je trebao da dođe da me vidi a mene je baš tad slupala neka užasna gripa i temperatura. Znao sam da kad dođe stari da će to bit žestoko tutnjanje po lunaparkovima kinima. A ja bolestan. Kišem kašljem u grlu imam onu žicu za suđe. Došao stari gleda me onako spičkanog u krevetu sa nijagarom iz nosa i očima crvenim ko semafor. Onda mi kaže sad jesi bolestan al ja ću da te naučim kako da nebudeš bolestan. Treba samo da kažeš sam sebi ja sam zdrav. Počeo je tako da mantra ja sam zdrav ja sam zdrav i ja počeh zajedno sa njim. Nos prestade da curi a na grlo zaboravih ushićen radostima koje predstoje jednom balavcu koj će da ide u pionirsku dolinu pa u lutkarsko pozorište pa svuda po malo. I to sa svojim ćaletom koj možda ne donosi lubenice kao onaj od Jergovića al bar se ukaže jednom dvaput u pet deset godina.
Tada kao klinac spoznah šta je to snaga volje. Nisam nešto vrijedan klinac bio. lako sam učio u školi pa kući skoro nisam ni morao. Slobodno vrijeme sam koristio da kužim svijet oko sebe i da kužim ljude. Mjerio sam ih po njihovoj volji. Većini ljudi koje sam upoznao volja se mjerila na grame. Svojom voljom mogli su samo da poidignu svoje dupe do plakara da izvade novu flašu kisele žilavke.
Najviše su me nervirali oni koji su bili toliko lenji i bezvoljni da su o drugima visjeli kao emocionalni privjesci. Čimm nađu nekog čvrstog s voljom da povede i da povuče eto ti gevikta oko vrata. Emocionalno sjebani monstrum koj ništa ne želi nemože neće.. Svojim bitisanjem na Balkanu shvatih da je to toliko masovna pojava da je skoro ravna epidemiji. Odakle mom starom ideja o tome da me kao dijete nauči da imam svoju volju nemam pojma. Inače je bio čudna gljiva koja je slušala Pink Floyd i čitala Sirijus i Galaksiju.
Onda upoznah u filmu čovjeka koj ima toliko jaku volju da sa njom organizuje sve svoje planove projekte želje i ono naj nevjerovatnije svoje ludilo.
lako je shvatiti kako neko svojom strašću i željom može pokrenuti stvari da se dese. pokrenuti projekat ili stvoriti nešto. Ono što me je najviše zadivilo je potčinjavanje svojih paranoja i strahova i ludila pod snagu volje.
Da li je i on govorio sam sebi ja sam zdrav ja sam zdrav.

I za kraj čuvajte se emocionalnih bezvoljnih gevikta oko vrata. sa njima će te potonuti toliko duboko da vas ronioci neće pronać. i nek vam na umu bude poslednja rečenica iz filma Aviator.
"The way of the future"