Jedna noćna mora

Ovo je jedna kratka ratna noćna mora. U ratu su svi tripovali od nekih pravo ozbiljnih sranja i dešavanja. Imat nebuloznu noćnu moru u kojoj ti nije zagino niko drag nego je nešto glupo i nebulozno, bila je poprilična privilegija. Od te i takve privilegije ja sam proveo mnoge besane noći. A noćna mora otprilike počinjaše ovako.
Ležim ja opružen ko klada na mom krevetu ispod 5 deka i smrzavam se lagano na nekih minus 200. Ležim u mraku i čekam struju da upali svjeto pa da skočim i radujem se civilizaciji. da gledam telku slušam radio muziku , živim. I tako dok ležim obično zaspem i onda osjećam kako mi se po sobi šunja veliki crni siemens telefon sa staklenim zvoncima koja rade klinglinglingling kad zazvone. Šunja se on tako podlo i hinjski i osjećam da hoće da mi oglođe ljevu pedalu dok ga desna ne zanima jer smrdi.  No najgluplje od svega je što meni nije frka što me hoće oglodat crni telefon nego mi je frka zato što će glodanje naplatit 5 maraka a ja nemam 5 maraka. Obično sam znao da se probudim onako napola bunovan i zateknem sebe kako držim ruke u džepovima i tražim pare.
Jednom sam odlučio da ga zajebem
Spremio sam pod jastuk 5 maraka i čekao ga.
Došla je noć ja sam zakunjao čekajući struju došao je trenutak potpunog mraka Bio sam spreman da zajebem crni siemens telefon. Osjetio sam ga kako se šunja polako i taman kad sam pomislio sad je moj sad kad bude tražio 5 marki ja ću da mu dam ima ih tu su kako ću mu šuknut. Onda će doći struja pa ću skuhat kafu i ceriću mu se u facu (odnosno brojčanik) Pršao je sasvim blizu obavio je šnjuru oko moje ljeve pedale i taman kad sam očekivao da će da zagrize on mi šapnu
Stigao ti je fax
to je 12 maraka.

Misterija o Vudalama

Evo nagovori me Placebo Bebe da objavim ovo što zaljepih na njene komentare neki dan.
Glupi ljudi su sretni samo oni toga nisu svjesni pa njima ta sreća u stvari i neznači nešto.
Pametni su nesrećni jer uvidjaju koliko su glupi sretni i glupi da to shvate u isto vrijeme.
Lenji su sretni jer mogu biti lenji to znači da su napredovali u duhovnoj ljestvici, jer savršenstvo evolucije je da lenjost donosi napredak. lenji ljudi mrze raditi stvari po stotinu puta pa izmisle nešto što to radi umjesto njih.
Lenji su vjerovatno sretniji od glupih ali su previše zauzeti izmišljanjem načina da afirmisu i unaprijede svoju lenjost tako da im ne ostaje puno vremena da shvate da su u stvari sretni.
Naj sretnije su vudale. To su budale sa vunom
Ja još nisam vidio ni jednu vudalu ali na ovom svijetu neko mora stvarno biti sretan ja tvrdim da su to vudale imaju sve razloge da budu sretni (budale su kao prvo ) i toplo im je jer imaju vunu. U ostalom niko ih nije nikada vidio pa se uklapaju u kliše o tajnoj postojećoj sreći koja se dešava onima nekim drugim koje niko nije ikad vidio.
Ove dubokoumne misli nisu došle iz moje glave već su inspirisane duhovnim uticajem St Binariusa. Nastale su kao pokušaj da se objasni evolucioni proces i savršenstvo ljenosti.